Истраживање спроведено у основним школама у Краљеву и Рашки показало је да је већина школа упозната са обавезом противпожарне едукације, али да мање од трећине спроводи практичне вежбе. Истовремено, чак 86,2 одсто школа заинтересовано је или отворено за оснивање ватрогасних секција
Пожар не оставља много времена за размишљање. Када се појаве дим и ватра, знање о томе како реаговати, којим путем напустити објекат, шта се сме, а шта никако не сме урадити, може бити много више од још једне лекције научене у школи.
Управо зато Закон о заштити од пожара не оставља противпожарну едукацију деце само на доброј вољи појединих школа и наставника. Чланом 6а предвиђено је систематско информисање ученика о опасностима и превентивним мерама, обука за правилно поступање у ванредним ситуацијама, практичне вежбе евакуације и сарадња са надлежним ватрогасно-спасилачким јединицама. Али колико се та обавеза заиста спроводи? Одговор који је дало истраживање међу основним школама у Краљеву и Рашки показује да између прописаног и примењеног још постоји значајан простор.
Закон познаје 82,8 одсто школа, редовну едукацију има 58,6 одсто
Истраживањем је обухваћено 26 основних школа – 22 са територије Краљева и четири из општине Рашка. Одговоре је доставило 20 школа, односно 76,9 одсто анкетираних: 16 од 22 школе из Краљева и све четири школе из Рашке. Прикупљено је укупно 29 одговора на упитник са 26 питања.
Резултати откривају занимљив раскорак. Са законском обавезом упознато је 82,8 одсто школа, док 58,6 одсто наводи да противпожарну едукацију спроводи редовно. Међутим, када се са теорије пређе на практично знање, проценат је знатно мањи: практичне вежбе спроводи 27,6 одсто школа.
Другим речима, познавање обавезе и разговор са децом о пожарима нису исто што и ситуација у којој дете практично научи како да реагује када се огласи аларм, када ходник испуни дим или када је потребно без панике напустити школску зграду. Управо практични део едукације може бити пресудан онда када теоријско знање треба претворити у правилну реакцију.
Подаци показују и да противпожарна едукација, тамо где постоји, нема јединствен модел. Најзаступљенија су предавања ватрогасаца, која као облик едукације наводи чак 86,2 одсто школа. Часове одељенске заједнице користи 41,4 одсто, кроз редовну наставу ову тему обрађује 34,5 одсто, практичне вежбе заступљене су у 27,6 одсто, онлајн садржаји у 20,7 одсто, док се кроз пројектне активности противпожарна едукација реализује у свега 6,9 одсто школа.
То показује да сарадња школа и ватрогасаца већ постоји, али и да се велики део система још ослања на појединачне активности уместо на уједначен и континуиран модел рада.
За истим столом школе, ватрогасци, Цивилна заштита и Школска управа
Резултати истраживања представљени су 9. јула на округлом столу у оквиру пројекта „Мрежа за безбедан и зелени регион: међуопштинска сарадња у заштити од пожара и животне средине“, који је окупио представнике добровољних ватрогасних друштава из региона, Сектора за ванредне ситуације у Краљеву, Одељења за цивилну заштиту Градске управе, Школске управе Рашког округа и основних школа. Скупу је присуствовало 16 учесника.
Учеснике је поздравила Сузана Радосављевић, наставница ОШ „Димитрије Туцовић“, која је посебно указала на значај школских ватрогасних секција. Како је истакла, њихов смисао није само у томе да деца науче како да реагују у случају пожара, већ и у развијању одговорности, тимског духа и хуманости.
Виша ватрогасна официрка Мирјана Продановић представила је анализу примене Закона о заштити од пожара у основним школама у Краљеву и Рашки, са посебним освртом на обавезе образовних установа, превентивно деловање и потребу за континуираном едукацијом ученика и запослених.
О практичном раду са децом говорила је и Милица Ивовић, наставница технике и технологије у пензији, која је пренела искуства у организовању ватрогасних квизова, такмичења и школских ватрогасних секција. Важан део скупа уследио је, међутим, после представљања резултата – када се отворило питање шта даље. Представници Сектора за ванредне ситуације истакли су значај превенције и подржали иницијативу да се противпожарна едукација ученика системски подржи. Представник Одељења за цивилну заштиту Градске управе Краљево подржао је предложене мере и указао да ово одељење већ реализује активности кроз које деца уче како да поступају у ванредним ситуацијама.
Представница Школске управе Рашког округа исказала је спремност за сарадњу и предложила састанак са начелницом Школске управе, на којем би могућности за унапређење противпожарне едукације у основним школама биле детаљније размотрене. Подршку иницијативи дали су и представници добровољних ватрогасних друштава из Краљева и Рашке.
Из разговора је проистекао и један сасвим конкретан предлог: да ДВД Краљево организује студијску посету општини Рашка и пренесе искуства у оснивању и раду школских ватрогасних секција, како би тај модел могао да буде примењен и у тамошњим основним школама.
Округли сто завршен је једногласном подршком препорукама проистеклим из анализе и иницијативи за системско унапређење противпожарне едукације, уз договор да сарадња институција, школа и ватрогасних организација буде настављена кроз заједничке активности.
Деца јесу заинтересована
Један од можда најважнијих резултата истраживања руши могућу претпоставку да за додатне активности овог типа међу ученицима нема довољно интересовања. Ниједна анкетирана школа није недостатак интересовања ученика навела као препреку. Напротив, чак 86,2 одсто школа заинтересовано је или отворено за оснивање школске ватрогасне секције, док 96,6 одсто позитивно или условно позитивно оцењује могућност сарадње са ватрогасним организацијама. Као најпогоднији узраст за укључивање у секције најчешће су наведени ученици од петог до осмог разреда.
А управо ватрогасне секције могу да помере едукацију од повременог предавања ка практичном учењу – од упознавања са узроцима пожара и начинима превенције до правилног реаговања, евакуације, тимског рада и развијања одговорности. Порука са округлог и јесте оцена да овакве секције код ученика могу да развијају одговорност, тимски дух и хуманост.
Школе кажу шта им недостаје
Резултати истраживања показују да препрека, дакле, нису деца. Најчешће се наводе недовољна информисаност – 27,6 одсто, недостатак времена – 24,1 одсто, недостатак опреме и финансијских средстава – по 17,2 одсто, као и недостатак кадра – 13,8 одсто. Још је индикативније оно што су школе навеле као услове који би им помогли да оснују ватрогасне секције. Чак 72,4 одсто тражи стручну подршку ватрогасаца, 62,1 одсто обуку наставника, 55,2 одсто одговарајућу опрему, а по 51,7 одсто финансијску подршку и наставне материјале.
Дакле, истраживање не показује одсуство воље колико одсуство довољно уређеног система подршке. И школе, притом, већ имају део потребних унутрашњих капацитета: 65,5 одсто наводи да има или би могло да има координатора секције, док 79,3 одсто располаже потпуно или делимично одговарајућим простором.
Од појединачних акција до система
Зато се међу девет препорука проистеклих из анализе не налази само оснивање школских ватрогасних секција. Предложено је систематичније спровођење члана 6а и доношење јединствених смерница за школе, формализовање сарадње школа са добровољним ватрогасним друштвима и ватрогасно-спасилачким јединицама, обука наставника, обезбеђивање опреме и наставних материјала, снажнија подршка Школске управе, као и веће укључивање ученика у практичне облике учења и ватрогасна такмичења. Једна од препорука је и покретање иницијативе према Министарству просвете како би противпожарна едукација била уједначена, а сарадња школа са локалним ДВД-овима системски уређена.
За такав приступ, према оценама са округлог стола, постоји подршка институција које су учествовале у разговору. Представници Сектора за ванредне ситуације подржали су иницијативу за системску подршку противпожарној едукацији, представник Цивилне заштите указао је на активности које се већ спроводе са децом, док је представница Школске управе Рашког округа исказала спремност за сарадњу. Покренута је и иницијатива да ДВД Краљево искуства у оснивању школских ватрогасних секција пренесе школама у општини Рашка. Округли сто завршен је једногласном подршком препорукама и иницијативи да се противпожарна едукација ученика системски унапреди.
Лекција која не би смела да зависи од случаја
После пожара који су овог лета захватили подручје Краљева и околних планина, разговор о превенцији тешко се може свести на административно питање да ли је одређена законска обавеза формално испуњена. Добровољно ватрогасно друштво Краљево управо полази од чињенице да је код пожара изазваних људским фактором превенција једна од најважнијих линија одбране, а образовање деце и младих њен важан део. Јер, циљ противпожарне едукације није да дете зна да понови дефиницију пожара. Циљ је да не направи пожар из незнања, да препозна опасност пре него што буде касно и да, ако се пожар ипак догоди, зна како да заштити себе и друге. И ту истраживање из Краљева и Рашке заправо отвара много шире питање.
Ако закон већ постоји, школе показују интересовање, деца желе да учествују, ватрогасне организације имају знање, а институције исказују спремност за сарадњу – шта још недостаје да противпожарна едукација престане да зависи од ентузијазма појединаца и постане оно што би по својој природи морала да буде: део система безбедности сваког детета?
*Анализа примене Закона о заштити од пожара у основним школама на територији Краљева и Рашке, са препорукама за системско унапређење противпожарне едукације ученика, израђена је у оквиру пројекта „Мрежа за безбедан и зелени регион: међуопштинска сарадња у заштити од пожара и животне средине“. Добровољно ватрогасно друштво Краљево реализује овај пројекат кроз Програм подршке „Екосистем – подршка реформама у заштити животне средине“, који спроводе Млади истраживачи Србије, уз подршку Шведске агенције за међународну развојну сарадњу (Sida).
